Birdamlik.Info
Birdamlik.Info RSS Feed
 
 
 
 

(Arhiv) Иқтисод

Тошпўлат Йўлдашевнинг “игры на вере” - деб аталган мақоласига

Бисмиллахир рохманир рохийм!

 

Тошпўлат ака, бисмиллох калимаси сизга салбий тасир қилиб ичингиздаги шайтонларингиз жунбушга келган бўлса хам, бу сизнинг муоммоингиз, сиздан кечирим сўрамайман. Бу сўзни сиз хохласангиз хам айтамиз, хохламасангиз ҳам. Сиздан олдин ҳам айтилган, сиздан кейин ҳам қиёматгача айтилади. Хотиржам бўлинг.
Ёзган мақолангизни ўқиб менга студенлик давримдаги Қолдибоев деган профессор ёдимга тушди

 
У бизга жахон тарихидан лексия ўқирди. Кўриниши совуқ, юриш туриши совуқ, юзи нурсиз бир одам эди. Биринчи кўришимда юзига қараб бир жирканиб оласан киши, ўшанда “турқи совуқ” деган гап худди шу одам учун айтилганми деб ўйлардим, хар холда 18 ёшли ғўр бир талаба эдик. Кейинчалик нега унинг юзи шударажада нурсиз эканини тушиниб етдим. У одам ўз даврида партия менклатурасининг обрўли бир вакили бўлган экан. Атэист албатта, чин дилдан ич ичидан атэист. Дарслари мобайнида ўзининг мусулмонларга, Исломга бўлган душмонлигини яширмасди. Бир куни, бироз бу хақда гап хам очди, ва очиқ Ислом душмони эканини тан олди.

Davomi »

Қ У Л А Й Л И К

Соиб  МУҲАНДИС 

 

Ҳаётий  лавҳалар

                                                                                   

                                   

            Маош ва пенсияларни вақтида беришмаганидан кейин, ҳамма қатори мен ҳам пластик карточка очтиришга мажбур бўлдим. Ололмаган бир неча ойлик маошимнинг бир ойлигини  карточкага ўтказиб, “Тўғри йўл” банкидан олишимни  айтишди.

            Банкка иккита автобус билан бориш кераклигини билгач, кайфиятим бузилиб,  “Яшаш жойимга  яқин бошқа банклардан бирига ўтказилса бўлмасмикин?” – дегандим, “Корхонамиз “Тўғри йўл” банкининг мижози. Шу сабабли пулингизни  ўша ердан оласиз”, - деб тушунтиришди.

            На илож, автобусга тушиб,  банкка бордим. Эшик олдида турган икки миршабнинг бири саволга тутди:

-  Қаёққа?  Ҳужжатларингиз қани? Davomi »

Сўз эркинлиги бўлмаган жамиятда порахўрлик урчиб кўпаяди

Носир Зокир
Инсон сувсиз яшай олмайди, бу - ҳақиқат.
Инсон овқатсиз яшай олмайди, бу ҳам ҳақиқат.
Инсон ҳавосиз яшай олмайди. Бу хам 5Х5=25дек исбот талаб қилмайдиган аксиома.
Яна бир ҳақиқат борки, бу ҳақиқат учун тарихда минглаб инсонлар курашиб, ўз ҳаётларини ҳаттоки қурбон қилишган. Бу ҳақиқат - инсонларга Оллоҳ томонидан берилган ахборот олиш ва уни изҳор этиш эркинлигидир. Davomi »

Ўзбекистон «Осиёга назар» лойихасидан чиқариб ташланди

Зоҳид Зокир

Осиё футбол конференциясининг Куалампур шаҳрида бўлиб ўтган йиғилишида Конференция раҳбари Мухаммад Бин Хаммат Сўз олиб Узбекистонни «Осиёга назар» дастуридан чиқариб ташлаганлигини эълон килди. У асос этиб ўзбек футболининг хусусийлашмаганини айтди.
Конферанция талабига асосан ўтган йили “Профессионал лига” ташкил қилинган эди.
Бу эса ғирт кузбуямачилик эди. Ҳали мустақил, профессионал жамоалар бўлмай туриб қандай қилиб “Профессионал лига” ташкил қилиш мумкин? Davomi »

Одилсудловга оид шингил ҳикоялар!

Руҳиддин Комил

Кўпчиликнинг аҳволини этиб танг, адвокатлар хасратидан чиқар чанг. Адвокатура соҳасида амалга оширилган “ислохотлардан” сўнг “тутдек тўкилиб тирик қолган” адвокатларнинг нима учундир шашти паст. Ранглари эса сўлғин. Қай темада гаплашмайлик натижасиз ишларнинг кўлами кенгайиб бораётганлигига бориб тақаламиз. Барча буни бозор иқтисодиёти билан боғлайди. Уларни назарида ҳамма ерда бозор иқтисодиёти ҳукмрон. Айниқса ҳуқуқни сақлаш органлари, судда бу жуда ривожланган… Апелляция, кассация, назорат инстанцияларини нима кераги бор ахир.

 Наинки юқори турувчи суд органлари нотариал идорага ўхшаб қўйи суд хужжатларини тасдиқлашдан бошқа нарса қилишмаяпти. Қолаверса апелляция, кассация инстанциясини бир кунда ўнлаб ишларни кўриб чиқиши қанчалик ҳақиқатга мос келади? Бу кўзбўямачиликдан бошқа нарса эмасми? Davomi »

QULLAR

Қуйида келтирилган мақола 2009 йилнинг кузида ёзилган экан. Мен уни биродаримиз Абулфвйз Баротовнинг «Янги дунё» сайтида чиққан «Қора қозонга айланма» номли мақоласи муносабати билан ўзбекчага ўгирдим.

Ҳурмат ила

Толиб Ёқубов

Башорат Ешова Davomi »

Ўзбекистон шароитида коррупцияни тўхтатиш йўли

Баҳодир Ҳасан,
“Бирдамлик” ҳаракати етакчиси.

Ғарб дунёсини яхши билган, унда яшаб, ишлаб кўрганлар кундалик кичик муаммоларга учраши табийдир. Мисол учун сиз ўзингизни айбингиз билан машинангизни тезлигини оширдингиз. Сизни полиция ходими тўхтатиб ҳайдовчилик гувоҳномангизни текширади. Сиз тезликни ошириб, йўл ҳаракат қоидасини бузганлигингиз учун жаримага тортиласиз. Шунда бир тасаввур қила оласизми, полиция сизни жаримасиз қўйиб юбориши учун унга пора таклиф қилдингиз. У ҳолда унга пора нима эканлигини ҳам тушунтириб ўтишингизга тўғри келади. Шунда Полиция сизни дарҳол қамоққа олиб, керакли жойга етказади. Davomi »

Россия: ўз фарзандини сотишга уринган ўзбек аёли ҳибсга олинди

Москва вилоятининг Митиши шаҳарчасида уч ойлик фарзандини сотишга уринган ўзбекистонлик аёл ҳибсга олинган.
Расмийларга кўра, она ўз гўдагини сотиш пайтида фуқаровий кийимда келган милиция ходимлари томонидан қўлга туширилган.
Ҳозирда унга нисбатан “одам савдоси” айблови бўйича жиноий иш қўзғатилган.
Таҳлилчиларга кўра, Россияда Марказий Осиёлик муҳожир аёлларнинг ўз фарзандларини сотиш ёки ташлаб кетиш ҳоллари кам эмас.
Жорий йил аввалида Москва вилоятининг Истра шаҳрида бир яшар боласини сотишга уринган Марказий Осиё фуқароси тўрт ярим йиллик қамоқ жазосига ҳукм этилганди. Davomi »

Уларнинг айби нима?

Абдужаббор Исмоил

Мен жорий йилнинг 23 апрель ойида Озодлик Радиосининг “Тундрадаги “ўзбек қуллари” емаксиз қолди” мақоласига биз ватандошларга ёрдам берамиз мазмунида шарх ёзиб ва яна улар билан интернет чатга чиқиб юқоридаги ватандошларимизнинг координатларини беришни илтимос қилдим. Орадан бир кун ўтиб Озодлик радиоси мухбири Садриддин менга қўнғироқ қилиб, Ўзбекистондан келган юрист деб, Шухрат Ориповни номерини бердилар. Дархол боғланиб, нима натижа бўлаётганини сўрадим. У киши ахвол жуда оғирлигини айтиб, хозир узи билан бирга бир қанча одамларни Новосибирск шахрига олиб кетаётганини ва икки кундан кейин гўёки Красноярск шахрига қолган одамларни олдига келишлигини телефонда айтди. Мен унга биз ёрдам беришимизни таъкидлаб, узим хам дархол боришга тайёрлигимни айтдим. Davomi »

Бирдамлик Ҳалқ Ҳаракати Етакчиси Баҳодир Чориевнинг Ватандошларига Таклифи

Туркумлар

Сахифалар

Линклар

Сўров

Birdamlik Harakatiga Munosabatingiz

Natijalari

Loading ... Loading ...

 

Aziz vatandoshlar, sizlardan yana bir bor ushbu muqaddas kitobni varaqlab, unda bitilgan o'z haq-huquqlaringiz bilan tanishib chiqishingizni so'raymiz.

Konstitutsiyamizni o'rganaylik!

Birdamlik Harakati

Birdamlik Harakati Nima?

Birdamlik Harakati – O’zbekistonda erkin, demokratik va huquqiy jamiyat qurilishida qatnashuvchi va butundunyo bo’ylab o’zbekistonliklarni birlashtirish, himoya qilish, uchun nozo’ravon, demokratik va konstitutsion usullar ila ishlovchi o’zbekistonliklar harakatidir. Birdamlik Harakati dunyoning ko’plab mamlakatlarida o’z a’zolari va bo’limlariga ega. (Masalan: Rossiya, Ukraina, Qirg’iziston, Qozohiston,Germaniya, Norvegiya, Shvedtsiya, Frantsiya, AQSh, Kanada, Janubiy Koreya va boshqalar.) Birdamlik Harakati Butunjahon Inson Huquqlari Deklaratsiyasi tamoyillariga va O’zbekiston Respublikasi Konstitutsiyasi moddalariga asosan ish yuritadi. Birdamlik Harakati shu paytgacha chet el davlatlaridan birontasidan pul yoki boshqa moddiy yordam olmagan. Va hech qanday demokratiyani rivojlantirish institutlariga grant proyektlari uchun murojaat qilmagan. Harakatning barcha sarf-harajatlari va ishlari uning a’zolari va boshqa o’zbekistonliklar hayriyasi hisobiga amalga oshmoqda.

Arhiv

September 2010
M T W T F S S
« Aug    
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930